Masimo Višković zapanulao za zubaca pa izvukao gofa kapitalca

Još jednom se Novom listu javio Masimo Višković, živuća ribolova legenda, iznimno talentirani ribolovac koji se u trenu prilagođava novonastalim situacijama i iz mora izvlači, ne najbolje, nego ono što poželi. No ovoga puta nije uspio izvući ono po što je došao već nešto ipak donekle neočekivano. Evo što je Masimo ispričao o tom svom panulaškom doživljaju Borisu Buliću iz Novog lista.

– Ova riba, iz ovog ribolova je zaslužila da ispričam redom kako se sve desilo. Svaki dan bih digao 20-25 lignji na sumrak. Definitivno je pretoplo. A od lova na zubace sam odustao već par dana jer znam da su i oni malo stali. Ali toga je dana u 18:00 bura stala. Gas i pravo na barku – priča nam Masimo.

– Na prvoj poziciji sam odmah dobio lignju i istog trena je stavio na udice jer u ovim uvjetima inače jako brzo ugine. Spuštam peškafondo opet i odmah dobijam i drugu lignju. I dok sam je dizao, gledam ovu na udici i mislim:

– Oblačno je i pala je kiša… To je ta promjena vremena koju sam čekao. Moram probati na zubaca – nastavlja Masimo.

– Prođem poziciju od 15-20 metara dubine i tu se ništa nije dogodilo, ali znam da mi je neposredno ispred i jedan rub koji pada od 15 na 42 metra i polako krenem prema njemu.

I kad je stiglo na 42 metra, udari nešto kao ludo. Znao sam da zubatac nije i naravno, sumnja odmah pada na gofa. Ide riba na pola mora i gas u duboko. Ručna je panula i prst mi je bijel jer je izgorio dok sam ga pokušavao zaustavit. I tako je prošlo pola sata, a riba uopće ne popušta. Pomišljam da može biti i tuna jer je nisam digao niti metar. I u jednom trenu bez oklijevanja pada odluka. Odustajem, rekao sam sam sebi. Idem na silu, puknut će najlon, tunu ne dignem. Ručna je panula, predvez 0,80, a udice Maruto. Silujem ja tako situaciju do granice i ni sad mi nije jasno kako najlon nije pukao. I kad sam ugledao nešto bijelo, mislim tuna je, puknut će najlon kad vidi barku. Ajde silovanje ponovo, samo još gore. A kad je riba došla na 7-8 metara od barke pogledam i vidim gofčina. Tek tada sam usporio i nastavio oprezno. I kad je došla do barke nisam imao druge nego obje ruke u škrge i s njim van – ispričao nam je Masimo Višković, javlja Novi list.